Ако немате јаке живце и авантуристички дух, најбоље је да одустанете од вожње по Београду сопственим или изнајмљеним аутомобилом. Београђани возе брзо и нервозно, нагло и без упозорења мењају траку и псују све око себе јер скоро свако мисли да је увек у праву и да има предност. Ако се ипак одлучите да возите по Београду, обратите пажњу на следеће ствари: Возите по прописима и игноришите оне који вам трубе зато што нисте кренули са семафора чим се упалило жуто светло или што возите прописаном брзином. Ограничење брзине у граду је 50 км/ч, ако није другачије означено. На неким местима у граду (нарочито тамо где је на неком делу улице ограничење 40км/ч) полиција контролише прекорачење брзине. На предњем седишту путничког возила не сме да се превози дете млађе од 12 година, као ни лице које је под утицајем алкохола. Дозвољена количина алкохола у крви возача је до 0,3 промила. Коришћење сигурносних појасева је обавезно.

Због недовољног броја мостова, чињенице да још увек сасвим не функционише обилазница и да аутопут пролази скоро кроз центар града, више и не постоје класични саобраћајни шпицеви, гужва је скоро увек на свим важнијим саобраћајницама. Кад пада киша, гужве и застоји су 3-4 пута већи него обичним данима, иако се не повећава број возила у саобраћају. Због дуготрајне вожње у колони и пада концентрације, мањи судари су чести на мостовима Газела и Бранковом, као и у Булевару Војводе Мишића (поред Београдског сајма). Једина превентива је да држите сигурно одстојање. Када је у некој улици крајња десна трака обележена жутом бојом, значи да је резервисана за возила градског саобраћаја и такси. Због великог броја рупа на коловозу најудобније је возити се теренским возилима по београдским улицама. Рупе се мистериозно појављују и у тек поправљеним улицама, а најопасније су када се по киши напуне водом па се не виде.

Ма колико да сте смирени, будите спремни да изгубите живце кад се у саобраћају сретнете са комуналном службом која одржава путеве. У тој београдској служби су убеђени да се бела боја за хоризонталну сигнализацију на коловозу најбоље прима када се наноси на асфалт усред највеће саобраћајне гужве. Исто тако, код њих постоји уверење да када се у некој улици због обнове скине стари слој асфалта, то треба оставити тако да одстоји бар месец дана (необележено наравно). Још увек нису успели да запосли неког ко се разуме у прављење шахтова у истом нивоу са коловозом, па су шахтови утонули у асфалт још једна опасност која вреба возаче. Туристичке путоказе је тешко не приметити јер су вероватно најружнији у Европи, а уз то вам неће бити од користи. Ипак највећа опасност возачима у Београду прети од згодних и оскудно обучених Београђанки које пролазе улицом. Најгоре је лети, мада и зими немирни прамен изнад плавог ока зна да направи штету.



Међу београдским таксистима има лоших и безобзирних возача. Због тога ћемо Вам препоручити само два такси удружења (од двадесетак колико их има) која имају највећи број пристојних и поштених возача, као и солидне аутомобиле: Лукс такси, Тел:+38111 3033-123 и Пинк такси +38111 9803. Такси можете позвати на улици подизањем руке, на такси станици или телефоном (најсигурније да избегнете чекање). Проблем може да буде вожња на краћим релацијама (на пример, од Теразија до Славије). Ако Вас одбију за краћу релацију (иако по закону не би смели), не вреди се расправљати већ пробајте да нађете друго возило. Обично они који су први у реду на такси станицама избегавају краће вожње, док су они на зачељу расположени за све варијанте.

Избегавајте такси станице код Железничке и Аутобуске станице, на Теразијама код почетка Кнез Михаилове улице и незваничну на Тргу Републике преко пута Народног позоришта. На овим местима има много таксиста који ће покушати да преваре своје муштерије. Цена превоза се не договара јер су таксисти обавезни да наплате вожњу колико таксиметар покаже. Такси возило мора да има истакнут ценовник на видном месту, као и идентификациону картицу возача. Сва такси возила морају да имају ознаку удружења (ако имају само велику белу таблу са Таxи ознаком онда се ради о “самосталцима” међу којима такође има превараната) и слова ТX на регистрацији аутомобила. Превоз таксијем у Београду је јефтинији него у већини европских земаља. Старт је око 1,5€, а километар вожње од 60 центи до 1€ (у зависности од тарифе). Прва тарифа важи радним даном и суботом од 05 до 22:00, друга радним даном и суботом од 22 до 06:00, као и недељом и празником (24 сата), а трећа важи за вожње ван градског подручја. Вожња са краја на крај града обично не прелази 20 евра.

Превоз од аеродрома до центра града уз ваучер кошта 1.800 динара (око 16€). Уобичајена напојница је заокруживање цене у износу до 10%. У цену је урачунат и превоз личног пртљага. Таксијем могу да се превозе кућни љубимци уз пристанак возача. Ако желите рачун, такси возач је обавезан да Вам га да. Преваре муштерија у Београду се одвијају на два начина. Први је вожња по таксиметру али вишом тарифом од прописане (може значајно да поскупи цену ако вам наплате по тарифи за вожњу ван града). Ако је на таксиметру прелепљено прво поље са леве стране које приказује број тарифе - одустаните од вожње. Други начин је уграђивање "турбине", справе која убрзава откуцавање таксиметра притиском на скривено дугме. Таксиметар показује исправну тарифу али цена вожње расте брже од реалне. У сваком случају, ако позовете такси из једног од два удружења које смо препоручили, веома су мале шансе да ћете налетети на таксисту преваранта. У Београду је нормално да током вожње седите поред таксисте и прекратите вожњу разговором. Таксисти ће Вам радо пружити информације о хотелима, ресторанима или другим стварима које Вас занимају. Ако таксиста пуши и то Вам смета, слободно га замолите да угаси цигарету. Кад телефоном наручујете такси можете да тражите непушача.

Важније такси станице су обележене на нашој карти Београда
Изнајмљивање лимузина и аутомобила са возачем:
Мобил систем, Tel: +381 63 1235-555, www.limo.rs
Лимо сервис, Tel: +381 63 214-412, www.belgradelimoservice.com
Ексклузив, Tel: +381 63 270-067, www.limobelgrade.rs


Београд је, као и сваки град, најбоље упознати пешке, јер једино тако можете осетити његове звуке, мирисе и живот улице. Београдски возачи углавном неће намерно згазити пешака, мада не очекујте да увек стану чим ступите на пешачки прелаз. Морате бити храбри и дрски на пешачком прелазу, то возачи поштују. Иако је Београд безбедан град и нема делова којих би требало посебно да се чувате, постоје бројне опасности на које би један туриста, ненавикнут на живот у Београду, требало да обрати пажњу. Прва опасност су нагазне мине које остављају пси на тротоару. Казне за неодговорне власнике постоје, али их нико не наплаћује. Најопасније зоне су Светогорска, Влајковићева, Палмотићева и Хиландарска улица, као и Дорћол, од Васине до улице Цара Душана. Гледање где газите може бити корисно и за избегавање отворених шахтова (понекад се дешава да они који се баве рециклажом и скупљају старо гвожђе успут украду и поклопац са шахта).

Ипак, немојте неопрезно да гледате само доле, испред својих ногу, јер морате да пазите и на комаде запуштених фасада који могу да вам падну на главу, а зими су опасне и леденице које висе са кровова, када почне да се топи снег. Лети може да вас окупа вода која цури из клима уређаја који су постављени на фасаде зграда (веровали или не, постоји закон који то забрањује). У Београду има и доста паса луталица. Они углавном иду својим послом, па ако их не дирате, неће ни они Вас. У опасности сте једино ако се плашите паса, али ипак одлучите да кренете ноћу пречицом, преко неке пусте ливаде коју неки чопор сматра за своју територију. Живот у Београду је права авантура!

Паркирање је проблем као и у скоро свим великим градовима. Београд нема довољан број јавних гаража, а ни већина пословних зграда у центру нема сопствени паркинг. Због тога је уведен систем са три зоне за паркирање у ширем центру града који функционише на следећи начин: Свака улица на свом почетку и на свакој раскрсници има знак који обележава паркинг зону. Поред тога, паркинг места на коловозу су обележена бојом одговарајуће зоне. Зоне су црвена, жута и зелена. У црвеној зони је дозвољено сат времена паркирања по цени од 56 динара*. После сат времена морате померити аутомобил на неко друго место. Контролори неће толерисати закашњења (некад и чекају поред аутомобила последњих неколико минута кад истиче паркинг). Ако пробијете дозвољено време биће Вам написана казна у износу од 1870 динара*, коју морате да платите на шалтеру поште (додатно малтретирање). У жутој зони дозвољено је до 2 сата паркирања (цена 48 динара по сату), а у зеленој до 3 сата (цена 41 динара по сату).

Паркирање се плаћа картицом за одговарајућу зону (купује се у трафикама, често их нема) или СМС поруком са мобилног телефона. Картице се попуњавају тако што прецртате податке који означавају моменат кад сте започели паркирање, а затим је поставите на инструмент таблу испод ветробрана тако да контролор може да је види. Плаћање СМС поруком функционише тако што пошаљете регистарски број аутомобила (без размака, на пример: BG100TW) на број одговарајуће зоне (9111 за црвену зону, 9112 за жуту, 9113 за зелену). Добићете поруку којом се потврђује да сте платили паркинг (ако аутоматски СМС одговор почиње речима "У Београду…" све је у реду, ако почиње са "Zao nam je..." значи да систем тренутно не функционише и да морате да попуните картицу).
Паркирање се на овај начин наплаћује радним даном од 7 до 21х, суботом од 7 до 14х. Ван тог времена свој аутомобил можете на обележеним паркинг местима да оставите без плаћања паркинга. Водите рачуна да не оставите ауто на местима која су резервисана за инвалиде или фирме (видно обележена знаком) јер ће Вам их однети паук. Контролори казне наплаћују и за грешке код плаћања паркинга (ако сте послали СМС на погрешан број). Опуштеније је оставити аутомобил у јавној гаражи јер ту паркирање није временски ограничено и не морате да се штрецате сваких сат времена. Када улазите у гаражу узимате картицу из аутомата поред рампе. Пре преузимања аутомобила, картицу убацујете у аутомат за наплаћивање (или плаћате на шалтеру ако имате само крупне новчанице) и затим оверену картицу убацујете у аутомат поред рампе приликом изласка из гараже.
* У тренутку писања текста 1 евро се мења за 121 динар.
Паркинг зоне, јавне гараже, бензинске пумпе које раде 24 сата и места на која паук односи непрописно паркирана возила, обележена су на нашој карти Београда.
Паркинг сервис, Старине Новака 22 (рекламације), Тел: 3035-400 (центар за информације о паркирању и однетим возилима, радно време: Пон-Пет: 7-21, Суб. 7-14). www.parking-servis.co.rs
Служба помоћи и информација Ауто-мото савеза Србије - АМС, Тел: 1987 (пружа информације, техничку помоћ на путевима и превози хаварисана возила).
Прање аутомобила споља и унутра, 24 сата: сервис "Петошевић" на Новом Београду, обележен на нашој мапи Београда. Мапа Б7
  
Рент-А-Кар:
АВИС, Баје Пивљанина 43/6, Тел: +381 11 3676-644 (у граду), +381 11 2097-062 (аеродром), www.avis.rs 
Бео Рент а Кар, Јурија Гагарина 12а (Белвил - Nови Београд), Tel: +381 11  6300-648, Tel: +381 11  2286-049 (аеродром), www.rentca.rs
Буџет, Ерпорт Сити (Нови Београд), Тел: +381 11 3113-050 (у граду), +381 11 2286-361(аеродром), www.budget.rs 
Херц, Ђорђа Станојевића 14, Тел: +381 11 2028-202 (у граду), +381 11 2286-017 (аеродром), www.hertz.rs 
Примеро, Тел: +381 11 7852-820 (Нови Београд), +381 11 2286-362 (аеродром), www.primero.rs


Иако Београд има око 1,5 милиона становника и велике гужве у саобраћају, још увек нема метро нити ће га имати у скорије време. Градски превоз се обавља аутобусима, трамвајима и тролејбусима. Аутобуски саобраћај обавља јавно предузеће под управом Скупштине града и неколико приватних предузећа, што значи да су у саобраћају присутна возила разних облика, боја и године производње. За све превознике (и све врсте превоза) купује се иста карта за превоз у трафикама.

Карте за превоз су магнетне картице на које се уплаћује жељени износ. Иако се ове карте зову Бус Плус важе и за трамваје. За туристе који намеравају да интензивно користе градски превоз, најзгодније су једнодневне (280 динара, важе 24h), тродневне (720 динара) или петодневне карте (1100 динара). Време почиње да тече од тренутка куповине у трафици, али свеједно морате да их прислоните на електронски читач сваки пут кад уђете у превоз. Осим цене превоза платићете и цену саме магнетне картице (пластичне су 250 динара, папирне 40 динара). Занимљиво је да временске карте не важе у ноћном саобраћају, ако се возите у периоду од поноћи до 4 ујутру, мораћете да купите посебну карту за ноћни саобраћај. Ако град упознајете пешке и само у случају изненадне кише одлучите да уђете у превоз, онда карту за појединачну вожњу можете да купите и код возача по цени од 150 динара. Спремите тачан износ јер возачи скоро никада немају ситан новац да врате кусур. Казна за вожњу без карте или без евидентиране карте је 3,000 динара. Радно време превоза је (оквирно) од 4:00 ујутро до 23:30 увече. У ноћном саобраћају возила иду на сваких сат времена, у 00:10, 01:10 и 02:10. Карта за ноћни саобраћај кошта 150 динара и купује се код возача. Аутобуси у ноћном саобраћају полазе са посебних стајалишта на Тргу Републике ка осталим деловима града. Иако је у Београду мала вероватноћа да ћете налетети на џепароша, чувајте се кад сте у градском превозу, нарочито кад су гужве.

Вожња трамвајем је помало егзотична јер се трамваји љуљају као бродови на немирном мору, а када се поквари један - блокира се цела линија (то се наравно увек дешава између две станице, када пада киша). Вожња трамвајем број 2, кружном линијом око старог дела града, је одличан начин да за мале паре разгледате улични живот Београда. Јавни градски превоз је бржи начин превоза од сопственог аутомобила у старом делу града, јер су за аутобусе у већини улица резервисане посебне саобраћајне траке. Углавном добро функционише, али можете да доживите и неке необичне ситуације: чекање од 30 минута на аутобус који би требало да иде на сваких 5 минута, а затим истовремени долазак неколико аутобуса са те линије; вожња градским аутобусом брзином од 100км/х који сече кривине и претиче аутомобиле, ако имате среће да наиђете на возача који завршава смену па жури у гаражу; још узбудљивије је ако возач који жури мора да се јави жени да стиже на вечеру, па претиче аутомобиле возећи једном руком док другом држи телефон. Тренутно се на већини линија градског саобраћаја скоро све време возе контролори са путницима, па немојте да пропустите да оверите или купите карту код возача чим уђете. Живот у Београду никад није досадан. Нарочито је забаван током лета када се број возила у градском превозу смањи за трећину (викендом и више), а возачи не укључују клима уређаје јер штеде гориво. Мапе градског саобраћаја на станицама су неажурне и непоуздане. Да вам не пропадне обилазак града због чекања аутобуса на врућини најбоље је да идете пешке на краћим удаљеностима, да ризикујете са таксистима (бар имају климатизована возила) или да се некако уклопите у распоред отвореног аутобуса за разгледање града.
* У тренутку писања текста 1 евро се мења за 121 динар.
Градско саобраћајно предузеће: www.gsp.rs 
Приградске линије: www.lasta.rs/gradsko-prigradske-linije


Бициклистима није лако да се крећу кроз град јер морају да деле коловоз са аутомобилима, али је зато право уживање вожња бициклистичком стазом поред реке, од Дорћола до Аде Циганлије. Уз стазу на неколико места постоје сервиси за бицикле, као и лепа места за одмор. Добра места за вожњу бицикла су острво Ада Циганлија, кеј дуж савске обале са новобеоградске стране и земунски кеј. На Бранковом мосту код пристаништа постоји лифт за бицклисте којим је олакшан прелаз са Новог Београда на стазу која од Дорћола води на Аду Циганлију (и обрнуто). Вожња бицикла Кошутњаком се не препоручује због великих успона и тесног коловоза који користе аутомобили (мада је право уживање спустити се низбрдо дивљом стазом кроз шуму од Кошутњака до Топчидерског парка). На Новом Београду су обележене бројне бициклистичке стазе, али се ретко ко тога придржава, често ћете видети пешаке који воле баш по њима да шетају (јер су направљене од новог, црвеног асфалта), а бициклисти и даље, по навици, возе коловозом. Осим неопрезних возача аутомобила водите рачуна и о псима луталицама, знак за опрез је ако видите 2-3 пса која се досађују па лају на аутомобиле, сигурно ће им и усамљени бициклиста бити занимљив.